DR NESTOROVIC: kako da izlečite rak, da li je opasan beli hleb, šta novo znamo o astmi, kašlju, krizi svesti i cističnoj fibrozi

 

Ozdravlju, značaju prevencije, pravilnoj i nepravilnoj ishrani, jačanju imuniteta, zabludama koje se promovišu kao istine, se mnogo pisalo i govorilo u poslednje dve godine.

Portal Kurira je u skladu sa tim pozvao na razgovor neke od vodećih stručnjaka u našoj zemlji koji se bave hirurgijom, onkologijom, biohemijom, pedijatrijom, kardilogijom… kako bi naši čitaoci imali tačne informacije i odgovore na ona najčešća pitanja koja se tiču njihovog zdravlja.

Zato smo rešili da vam, na početku 2019., na jednom mestu predstavimo najvažnije od onoga što su ti vrsni stručnjaci rekli u intervjuima za naš portal i da vam ponudimo razrešenje svih onih najčešćih nedoumica koje imate a koje se tiču pravilne ishrane, jačanja imuniteta, preventivnih pregleda, lečenja….

PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, načelnik pulmologije u Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj

Sa profesorom Nestorovićem, jednim od najboljih i najomiljenijih lekara u Srbiji, razgovarali smo o lečenju astme, alergijama, placebo efektu…

Da li je tačno da sei dalje ne zna tačan uzrok nastanka astme?

Ne znamo. Čim nemate uzročnu terapiju to znači da ne znate uzrok. Ono što mi danas radimo sa lečenjem je suzbijanje onoga što vidimo. Više od 50 odsto pacijenata ima zapaljenje disajnih puteva i mi im dajemo lekove da suzbiju zapaljenje. Kad suzbijete zapaljenje ne suzbijate bolest nego simptome – imaće manje napada. Vrlo je interesantno da pacijenti koji npr 10 godina nemaju napad astme kad im uradite plućne funkcije više od polovine i dalje ima problem kao što su imali i kad su postojali napadi. I mi ne znamo zašto nemaju napade. Ali njihovo stanje bronhija je isto kao i kad su imali napade.

Mi danas shvatamo da je ono što vidimo sada kod astme posledica promena našeg načina života.

O čemu je zapravo reč?

Dokaz za to je čuvena higijenska teorija koja uči da kad nemate prirodne stimulanse imuniteta – parazite, određene vrste bakterija – onda se organizam okreće prema nečemu što mu je slično a ustvari za njega nije štetno i reaguje na njega kao da je u pitanju parazit. Vi ste imali jednu imunološku reakciju na parazite… To je bio glavni problem čovečanstva pre par hiljada godina. Ljudi su živeli u deltama velikih reka i imali su veliki broj parazitoza i infekcija. Organizam je morao da napravi neki mehanizam da se odbrani od toga. Sad ste se vi preselili, tuširate se 6 puta dnevno, koristite ove antibakterijske sapune koji ubijaju 99 odsto bakterija a to je prilično štetno za organizam.

Šta je sa uticajem aerozagađenja na astmu?

Teorija zagađenja je uglavnom pala u vodu. I to je pala u vodu sa ujedinjenjem Nemačke. Kad se Nemačka ujedinila napravljena je velika studija u kojoj se pokazalo da je istočna Nemačka koja je imala tešku industriju imala 10 puta manje astme nego u Zapadnoj Nemačkoj gde je kao vazduh bio čistiji. Naravno da aerozagađenje ima svoje neke negativne efekte u drugom smislu. Inače sve te bolesti su bile prilično raritetne, poput alergije.

Da utešimo roditelje i da im kažemo da većina dece koja šišti zapravo nema pravu astmu.

Jedno vreme, u početku, se govorilo da astma nije dovoljni dijagnostikovana i dovoljno lečena. E sad se zadnjih godina priča da je astma prekomerno dijagnostifikovana i prekomerno lečena. Zašto? Zato što u mlađem uzrastu otprilike 80 odsto onih koji šište nemaju astmu. To su sva ona deca koja nemaju alergiju. Da bi dete imalo astmu oni moraju da imaju bar neku alergijsku karakteristiku – ili roditelje sa astmom, ili veliki ekcem ili da imaju neke pozitivne probe na alergiju. Onih 80 odsto koji nemaju alergiju šište kad se prehlade. Što više vremena prolazi, intenzitet se smanjuje. I to na kraju prođe. Oni prođu tamo negde šesta ili sedma godina života. To prođe lečili ih mi ili ne. Do 20 godine svi prođu, mali samo broj posle ima neke blage opstrukcije.

Ne može se astma lečiti samo lekovima. Nekada pomaže i neortodoksna medicina, o čemu se slabo uči na fakultetu.

Na šta konkretno mislite?

Mi smo čini mi se uočili ograničenja farmakoterapije i ljudi sad traže alternativu. Mi npr nekad govorimo pežorativno o placebo efektu a on je fascinantan. Ne koristite lek a izlečite se. Pa šta je bolje od toga. Oni koji su protivnici homeopatije kažu – pa to je placebo. Pa to je fenomenalno. Ako imam lek koji košta dvesta i nešto dinara, nema nijedno neželjeno desjtvo i pomogne 60 odsto pacijenata ja ću ga prepisati. Placebo je ozbiljna stvar. To je ustvari delovanje naše sugestije.

Mi danas imamo egzaktne dokaze da možemo pozitivnim razmišljanjem da stimulišemo svoj imunitet. Jedan američki citogenetičar otkrio je da stimulacijem membrane ćelije menjate strukturu DNK. Dakle ishranom, raspoloženjem itd možete da promenite način na koji funckioniše vaša ćelija.

Ono o čemu se nekad malo govorilo su psihički problemi sa kojima se sreću oni koji pate od alergija.

Mi znamo danas da pacijenti u sezoni cvetanja imaju nesanice, popuštaju u školi, ekstremno su nervozni… Pacijenti koji imaju hronične bolesti su uvek psihički izmenjeni. Ako pogledate pacijenta koji ima bajpas, on uvek ima tipično ponašanje – pipa puls ima strah da će ponovo imati napad. Ista je priča i sa asmatičarima. Ima ta jedna knjiga koju je napisao jedna poznati psihijatar Entoni Stor koji je imao tešku astmu. Tu on opisuje svoje simptome.

On kaže da je lako dočarati kako to izgleda – treba da udahneš vazduh punim plućima, da izdahneš do pola, da ponovo udahneš punim plućima… Nećeš to moći da uradiš više od tri puta. E onda treba da zadržiš vazduh u jednom trenutku. To je kažu osećaj onda kao da ti je neko naduvao pluća a onda ih okovao.

To je strašan osećaj. Osećaj straha i želja da se to ne ponovi.